Potresne reči majke Danke Ilić odjekuju Srbijom: Na godišnjicu nestanka imala da poruči samo jedno

Ivana Ilić, majka nestale devojčice iz Bora, na drugu godišnjicu nestanka, rekla je da je s protokom vremena njoj sve teže bez deteta.

"Dve godine najveće patnje i očaja, a svaki dan sve teži i više boli", rekla je Ivana.

Novinarske ekipe su je uslikale dok se vraćala iz vrtića sa svojim sinovima, starim godinu i po i pet godina.

Kao i majka, stariji dečak je pobegao od novinara. Ne prijaju im sažaljenje, ali ni razgovor o devojčici i to Ivana ne krije, naprotiv.

"Nemojte molim vas ništa da me pitate. Znate koliko i ja", rekla je Ilićeva, udaljivši se, gurajući kolica s mlađim sinčićem.

Podsetimo Ivana je više puta saslušavana povodom nestanka ćerke.

Sa suprugom Milošem prvi put je, ali takođe nevoljno, posle 20 dana od nestanka govorila o kobnom danu 26. marta 2024, kada su ostali bez ćerke.

O svemu tome je govorio Miloš, otac nestale devojčice, a onda se uključila i majka koja je jasnog stava da ne želi da joj bilo ko izjavljuje saučešće pošto ona u dubini duše veruje da je njihovo dete živo iako su istražni organi tada objavili da je dete ubijeno.

"Šta mislite kako je nama?! Kako je našim dušama i srcima?! Kako nam je bez deteta? Kako nam je kad nas sin pita gde mu je sestra, kad kaže: "Mama, gde je moja seka", a nje nema", rekla je Ivana, gledajući u daljinu beznadežno.

Miloš je poželeo da opravda suprugu zbog činjenice da je devojčica nestala dok je bila sa mamom na placu ujčevine.

"Ivana je dobra majka i ja sam dobar otac, ali... još se nije stiglo do istine. Uhapšeni su monstrumi, ali..." - rekao je Miloš.

Ivana i Miloš su tada kazali da ne prihvataju izraze saučešća okoline iako nose crninu od dana kada je policija saopštila da su se obistinile najstrašnije sumnje i da su njihovu nestalu devojčicu dvojica radnika JKP "Vodovod Bor" Dejan Dragijević i Srđan Janković udarili službenim automobilom, ubacili je u kola i da su je udavili kada je kasnije zaplakala, umesto da joj ukažu pomoć.

Majka je izgovorila rečenicu od koje se koža ježi:

"Mi ne prihvatamo kada nam izjavljuju saučešće, zamolimo ih da to ne rade jer i dalje nismo videli ćerku. I dalje postoji taj jedan tračak nade da će nam se živa vratiti. One sveće, želim da istaknem, nismo palili zbog onog najgoreg, nego da joj osvetlimo put da se vrati."

(Espreso/Republika/DČ)